Д.ф.н. Йован Айдукович (Белград) - Избранные научные статьи и книги  

Контактолексеме под руским утицајем у македонском и српском издању „Руске речи“ [PDF]
XL научна конференција – лингвистика. Зборник со реферати. Скопје: Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура, 2014 (рад је предат у штампу)

Анализом структуре новинског чланка електронског издања „Руске речи“ утврдили смо да се руски утицај манифестује у глобалној и локалној структури дискурса и да може бити јак, делимично јак и слаб. Такође смо утврдили да контактолексеме могу имати различите дискурсне контактолошке улоге. Најчешће се ради о пет улога, односно о улогама актуализатора, блокатора, идентификатора, конкретизатора и локализатора. Између контактолексема у новинском дискурсу контактолошка веза може бити кохезивна и кохерентна, док се ширење руског утицаја постиже различитим макростратегијама (генерализација, редукција, парадигматизација) и микростратегијама (конфлуенција, конфигурација, парентеза, модификација и фиксација). У раду предлажемо да се у контактолошки речник унесу ознаке за дискурсне контактолошке улоге контактолексема, као и ознаке за микростратегије и макростратегије ширења утицаја, одн. трансдискурсивизацију.

РАДОВИ ИЗ ЛИНГВИСТИЧКЕ КОНТАКТОЛОГИЈЕ [PDF]
Фото Футура, Београд, 2012, 230 стр. ISBN 978-86-83691-47-0

У овој књизи представљамо једанаест реферата са међународних научних конференција у Албанији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Мађарској, Македонији, Русији, Хрватској и Црној Гори. Они су написани у оквиру пројекта бр. 148012 „Кодови руске културе“ Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије. Девет радова објавили смо у рецензираним међународним научним зборницима и књигама (један је изашао у Јапану на енглеском језику), а два су прихваћена за штампу. Готово сви радови дају се у незнатној ауторској редакцији која укључује терминолошко уједначавање, постављање резимеа и кључних речи на првој страници. Рад о српском и македонском контактолошком речнику контактофразема обједињује реферате прочитане на две конференције и овде га публикујемо у проширеној верзији и са новим насловом. Због ограниченог обима ове књиге истраживања из других подручја лингвистичке контактологије наћи ће се у наредним књигама.

Некоторые аспекты адаптации контактолексем под влиянием сербского языка в русском интернет-дискурсе [PDF]
„Русистика: язык, культура, перевод“, Сборник докладов юбилейной международной научной конференции (София, 23-25 ноября 2011 г.). София: Изток-Запад, 2012: 33-42.

Контактолексеме можемо проучавати у изолованој позицији, т.ј. у облику какве их срећемо у лексикографским делима. У том случају оне представљају резултат језичког контакта и подлежу дескрипцији према правилима теорије адаптације. С друге стране, ако контактолексеме не посматрамо изоловано, већ у контексту, онда можемо рећи да се ради о репликама са варијабилном инфлуенцијом. Контактолексеме могу да генеришу инфлуенцију или доминантни језички утицај у различитим маркираним контекстима јер контекст може да укључи или блокира одређени страни језички утицај, или да га појача, односно смањи. Под контекстом подразумевамо јединство контактолексеме, контекстуалних маркера и екстралингвистичког окружења. У речницима руског језика није регистровано око 65% свих контактолексема под српским утицајем које се срећу у нашем интернет корпусу. Њихова морфолошка парадигма у електронском дискурсу може бити потпуна (35,41%), делимична (52,08%) или непотпуна (12,50%).

Контактолошки и контактни антоними [PDF]
XXXVIІІ научна конференција – лингвистика. Зборник со реферати. Скопје: Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура, 2011: 253-270.

Као прво, у овом раду показали смо да су контактолошки антоними важно лингвистичко средство задржавања доминантног страног језичког утицаја у лексичком систему језика примаоца и идентификације контактолексема. Као друго, уколико се жели проширити одређени страни утицај у функционално-стилистичке сврхе, онда се то може постићи диференцијацијом контактолошких од контактних антонима и већом употребом ових првих. Наш корпус је показао да су синонимски низови модела и реплике и контактолошки и контактни антонимски парови међусобно повезани полисемијом. Они образују контактолошки антонимско-синонимски блок и контактолошки синонимско-антонимски блок на основу заједничких и диференцијалних семантичких обележја модела и реплике. КАСБ и КСАБ обезбеђују услове за успостављање међујезичких, у нашем случају инословенских контаката, а самим тим и високу парадигматичност синонимског низа То значи да је могуће ширење једне појаве модела на реплику у случају да барем једна од лексема у антонимском пару има свој модел и да инфлуенцију формира на супстанцијалном, семантичком и асоцијативном нивоу.

Транссемантизация русской контактолексемы "чевапчичи" в контактологическом словарe [PDF]
Русский язык в современном мире: традиции и инновации в преподавании русского языка как иностранного и в переводе. Материалы II международной научной конференции, Москва: Изд. Высшая школа перевода МГУ. 2011: 18-24 с.

Благоприятные взаимоотношения в сфере экономики, культуры и быта между гражданами России и Сербии (бывшей Югославии) способствовали активации в русском языке отдельных слов под влиянием сербского (сербскохорватского) языка: чевапчичи, ражничи, гибаница, каймак, сарма, сливовица, плескавица, вешалица и др. В данной статье на материале русскоязычного Интернета мы рассмотрим транссемантизацию контактолексемы чевапчичи. Другими словами, цель статьи – определить тип транссемантизации контактолексемы чевапчичи путем сопоставительного компонентного анализа и представить зону семантической адаптации в контактологическом словаре адаптации русских контактолексем под влиянием сербского языка.

Контактолошки речник словенских језика. Том 1: Речник адаптације бугарских контактолексема под руским утицајем (А-В) [предговор у PDF]
„О бугарском контактолошком речнику адаптације контактолексема под руским утицајем“. Българският език и литература в славянски и в неславянски контекст. Международна конференция. Сегед, Унгария, 28-29.5.2009 г. Ред. Farkas-Barathi, M. – Majoros, H., Szeged, JATE Press, 2011: 119-124 (ISBN 978-963-306-100-8). Проширена верзија рада је објављена као предговор у књизи Контактолошки речник словенских језика: речник адаптације бугарских контактолексема под руским утицајем. Том 1, А-В. Београд, Фото Футура, 2010, 5-12 (ISBN 978-86-83691-39-5).

У први том КРСЈ унели смо 1716 контактолексемa под доминантним руским утицајем и 1666 модела. Међутим, иако је број бугарских контактолексема под руским утицајем далеко већи, ми смо морали ограничити обим речника. Структура КРСЈ је сложенија од стуктуре огледне свеске (2004). Као прво, у КРСЈ је заступљено неколико хиљада контактолексема и њихових модела више него у огледној свесци. Као друго, у КРСЈ литературу чини 136 извора, док у огледној свесци 25. Као треће, новину у КРСЈ представљају ознаке за трансакцентуацију, трансконцептуализацију именичких контактолексема и транссинтаксизацију рекције глагола. Као четврто, уз многе контактолексеме дајемо транссемантизацију из два или више извора. Као пето, КРСЈ пружа увид у историјску транссемантизацију јер смо користили речнике руског језика XI-XVII и XVIII века. Као шесто, уз многе контактолексеме наводимо контактолошке синониме из нашег корпуса. Са даљом изградњом корпуса повећаће се и број контактолошких синонима. Као седмо, у речнику са <1,2,3> означавамо контактолошке хомониме. Као осмо, КРСЈ бележи доње фреквенције контактолексема према НКРЈ и БНК. Због техничких ограничења базе БНК online максималан број потврда у оба језика могао је да буде 30. Уколико је у НКРЈ број потврда већи од 30, онда смо испред броја стављали знак +. Oзнаком х упозоравали смо на неразрешену хомонимију. Као девето, по потреби смо у петом делу речничког чланка давали изговор модела према ОС. И као десето, типологију адаптације у КРСЈ ускладили смо са најновијим иновацијама у нашој теорији.

О межславянском контактологическом атласе [PDF]
In: Русский язык как фактор стабильности государства и нравственного здоровья нации: труды и материалы второй Всероссийской научно-практической конференции. 30 сентября – 2 октября 2010 г. : в 2-х частях / РОПРЯЛ, ТюмГУ ; Союз журналистов Тюменской области ; под ред. О.В. Трофимовой. Тюмень: Мандр и Ка, 2010. Часть 1, стр. 4-10.

In this paper we present a general structure of the Contactological Atlas of inter-Slavic language contacts (ISCA). ISCA deals with contacts at the borders of one language and related languages within the Slavic language subgroup. ISCA presents and describes the contactological units (contactemes) at different linguistic levels. Some changes that have occurred in the ISCA as a result of the processes of direct and indirect language contact between Slavic and non-Slavic languages. Finally, in this paper we offer a comparative analysis of some Bulgarian/Macedonian/Serbian/Croatian/Slovenian contact-lexemes under the dominant influence of Russian.

О первых томах контактологического словаря славянских языков, посвященных влиянию русского языка [PDF]
Труды и материалы, IV Международный конгресс русского языка «Русский язык: исторические судьбы и современность», Издательство Московского университета, Москва, 2010: 634 (тезисы); In: Контактолошки речник словенских језика: речник адаптације бугарских контактолексема под руским утицајем. Том 1, А-В. Београд, Фото Футура, 2010, 376-386.

В настоящей статье автор анализирует структуру и содержание словарных статей „Контактологического словаря славянских языков“. Первый, второй, третий, четвертый и пятый тома будущего словаря посвящены адаптации болгарских контактолексем под влиянием русского языка, а шестой, седьмой, восьмой, девятый и десятый тома - адаптации македонских, сербских, хорватских и словенских контактолексем под влиянием русского языка.

Контактолошки синоними под руским утицајем у ''Мaкедонском контактолошком речнику'' [PDF]
XXXVI научна конференција – лингвистика. Зборник со реферати. Скопје: Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура, 2010: 43-56.

Увидом у библиографију о македонском језику која је доступна на интернету, а чији су редактори З. Тополињска и М. Миркуловска [2], запазили смо да синонимија до недавно није била монографски обрађена. Бројност и тематска разуђеност радова нас наводе на закључак да се ради о недовољно проученој области у македонистици. Могли бисмо грубо да издвојимо три периода у којима се највише објављују радови о синонимији: први период је између 1982. и 1986. када се највише истражује граматичка и творбена (Р. Паноска), затим лексичка синонимија (О. Иванова; О. Јашар-Настева); други период долази између 1991. и 1998. са темама из синтаксичке (Л. Минова-Ѓуркова), творбене (М. Митков) и лексичке синонимије (Д. Пандев; Б. Петковска; Б. Марков), док трећи период почиње од 2002. године када се највише изучавају синтаксичка (Л. Минова-Ѓуркова), лексичка и стилистичка синонимија (С. Груевска-Маџоска). Пре осамдесетих година ХХ века истраживачи су се углавном бавили песничком синонимијом (А. Џукески; П. Јанкулоски).

About the First Volume of a Contactological Dictionary of Slavic Languages [PDF]
Acta Linguistica, Vol. 3, No. 3, Eurasia Academic Publishers, Sofia, 2009: 90-100; Репринт: Slavic Eurasia Papers. Россия и русские глазами инославянских народов: язык, литература, культура 1. No.3, Slavic Research Center, Hokkaido University, 2010, 167-182.

In this paper, we will try to answer two questions that arose while I was working on the Bulgarian Contactological Dictionary of Adaptation of Contact-Lexemes under Russian Influence. The first refers to the problem of selecting materials for the dictionary. The other is purely of a conceptual and terminological nature and is related to the first: why do we use the terminological phrase “contact-lexeme under dominant Russian influence” instead of the traditional term “Russianism”? And why do we use the term “contact-lexeme” instead of “loanword”? The content and structure of the dictionary will be presented in the third part of the paper.

Контактофраземе у македонском језику и њихова лексикографска обрада [PDF]
XXXV научна конференција – лингвистика. Зборник со реферати. Скопје: Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура (29.8. – 31.8.2008, Охрид), 2010: 15-23; рад је објављен и у зборнику Компаративистика, који је приређен у част академика Националне академије наука Републике Казахстан Р. Нургали, Астана, 2010: 69-81.

Проучавање језичких контаката и страних језичких утицаја главни је предмет лингвистичке контактологије. Њу примарно интересују екстралингвистички аспекти језичког утицаја, односно понашање доминантног језика у контакту, језика посредника, језика трансмитера, језика даваоца, као и адаптивне стратегије језика примаоца које омогућавају задржавање језичког утицаја, његово ширење или ограничавање [2]. Наша фразеоконтактолошка истраживања ослањају се на контактолошку теорију изложену у књигама „Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник“ (Ајдуковић, 1997), „Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама“ (Ајдуковић, 2004а), „Контактолошки речник адаптације русизама у осам словенских језика“ (Ајдуковић, 2004б), као и у књигама о англицизмима Рудолфа Филиповића, једног од најзначајнијих представника загребачке контактолошке школе ХХ века (Filipovi&#263; 1986, 1990).

О контактолошком речнику контактофразема [PDF]
Часопис "Ријеч", 15/2, Хрватско филолошко друштво, Ријека, 2009: 19-28.

У овом раду наставили смо расправу о концепцији контактолошког речника контактофразема коју смо започели у неким нашим претходним истраживањима (София 2006, Москва 2007, Podgorica 2007, Budapest 2007). Овога пута сконцентрисали смо се на следећа питања: 1) да ли контактолошки речник контактофразема треба да буде активног или пасивног типа; 2) да ли контактолошки речник треба да региструје статичке или динамичке контактолошке вредности контактофразема и с тим у вези указаћемо на предност компјутеризоване обраде контактолошких података; 3) и, најзад, на који начин се подаци из контактолошког речника контактофразема могу даље контактолошки моделирати и имају ли они некакав стратешки значај.

О понятии "трансконцептуализация" [PDF]
Cognitive Modeling in Linguistics – 2008, Proceedings of the X-th International Conference, Bechichi, Montenegro, September 06 – 13, 2008, Vol. 1, Kazan State University Press, 2008: 21-30.

По данным Интернета, свидетельств словоупотреблений термина „трансконцептуализация“ (серб. „трансконцептуализација“ / „transkonceptualizacija“) в русском и сербском языках не зафиксировано [2]. В англоязычной среде слово „transconceptualization” используется относительно редко: например, в названии статьи “A Transconceptualization of Concepts in Sociology of Knowledge and Sociology of Science” (G. Zollschan and R. Brym 1976) или в книге по теологии „Introductory Theology“ (Zoltan Alszeghy, Maurizio Flick 1982). В этой книге интересен следующий отрывок: „This happens through continual "transconceptualization": the expressive, creative, and affirmative contents are conceived and uttered in the framework of the conceptual structure and image of the world as it is today“. В приведенных примерах под понятием „transconceptualization" понимается процесс рецепции и рефлексии понятий, представлений. Заметно, что в Британском национальном корпусе это слово отсутствует [3].

Структура и основное содержание монографии ‘Введение во фразеологическую контактологию. Теория адаптации контактофразем под влиянием русского языка’ [PDF]
Stu­dia Rus­si­ca ХХІІІ, Budapest, 2009: 147-155.

Монография „Введение во фразеологическую контактологию. Теория адаптации контактофразем под влиянием русского языка“ состоит из введения, двенадцати глав, заключения, в котором кратко подводятся итоги исследования, затем библиографии по фразеоконтактологии и списка источников.

Предисловие к контактологическому словарю адаптации русизмов в восьми славянских языках [PDF]
Контактологический словарь адаптации русизмов в восьми славянских языках, Фото Футура, Белград, 2004: 22-25 (772); Состав и структура контактологического словаря адаптации русизмов в восьми славянских языках, 2004: 26-33.
О контактолошком приступу у проучавању русизама [PDF]
Лингвистичке анализе, Зборник у част 25 година Института за стране језике Универзитета Црне Горе, Подгорица, 2004: 277-290.

У ра­ду го­во­ри­мо о про­јек­ту "Сло­вен­ски је­зи­ци у кон­так­ту са ру­ским је­зи­ком", да­је­мо ста­ти­сти­ку кор­пу­са, из­ла­же­мо те­о­ри­ју ак­ти­ва­ци­је и пре­сли­ка­ва­ња, де­фи­ни­ше­мо по­јам кон­так­те­ма, ука­зу­је­мо на но­ви­не у те­о­ри­ји адап­та­ци­је, ба­ви­мо се кон­тат­кном лек­си­ко­гра­фи­јом, пој­мо­ви­ма ру­си­зам, изам и је­зик по­сред­ним, од­го­ва­ра­мо на пи­та­ња да ли су ри­си­зми до­ма­ћа или стра­на реч и ка­ква је њи­хо­ва суд­би­на у је­зи­ку.

Контактема - основ­на је­ди­ни­ца лин­гви­стич­ке кон­так­то­ло­ги­је [PDF]
Сла­ви­сти­ка, VIІ, Бе­о­град, 2003, 74-84.

У ра­ду де­фи­ни­шемо по­јам "кон­так­те­ма" са ста­но­ви­шта те­о­ри­је ак­ти­ва­ци­је и пре­сли­ка­ва­ња и да­јемо ње­ну ти­по­ло­ги­ју. Контактема је активирани и/или пресликани елемент језика даваоца у језику примаоцу на одређеном језичком нивоу.

О понятии "язык-посредник" на материале словарей сербского, болгарского и македонского языков [PDF]
Про­бле­ми на со­ци­о­лин­гви­сти­ка­та, бр. 7, Ме­жду­на­род­но со­ци­о­лин­гви­сти­че­ско дру­же­ство, Со­фия, 2002: 178-181.

В контактологической литературе одним из наиболее сложных вопросов, вызывающих разногласия, является вопрос о понятии язык-посредник. В данной статье представляется к оценке предварительное определение понятия язык-посредник, которое разрабатывается нами в рамках теории адаптации русизмов в славянских языках. Язык-по­сред­ник - это (1) язык-ис­точ­ник, выс­ту­па­ю­щ­ий в не­по­сред­ствен­ных ме­жъ­я­зы­ко­вых кон­так­тах в ка­че­стве язы­ка-ме­ди­а­то­ра ин­тер­на­ци­о­на­ль­ной и кон­вер­гент­ной (ста­ро­сла­вян­ской, цер­ков­но­сла­вян­ской) лек­си­ки. В слу­чае опо­сре­до­ван­но­го за­им­ство­ва­ния - (2) это язык-тран­смит­тер ме­жду эк­стра­лин­гви­сти­че­ски до­ми­ни­ру­ю­щ­им язы­ком-пер­во­и­сточ­ни­ком ли­бо язы­ком-ме­ди­а­то­ром и язы­ком-адре­са­том.

О кон­так­то­ло­ги­че­ском опре­де­ле­нии по­ня­тия "ру­сизм": на ма­те­ри­а­ле сло­ва­рей серб­ско­го, ма­ке­дон­ско­го и бол­гар­ско­го язы­ков [PDF]
Съ­по­ста­ви­тел­но ези­ко­зна­ние, XXV, 2000, 1: 140-146, Со­фия.

Под појмом "русизам" у ширем смислу подразумевамо основну и изведену реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом или је та веза ослабила да готово не постоји, као и ону реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила или пак преузету из или преко руског посредством других језика при чему може бити руског или неруског порекла, а коју говорни представници језика примаоца могу доживљавати или као домаћу или као страну. Под појмом "русизам" у ужем смислу подразумевамо основну или изведену реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом, као и ону реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила или пак преузету из или преко руског посредством других језика при чему може бити руског или неруског порекла.

О некоторых понятиях лексической контактологии [тезисы, PDF]
II Международный конгресс исследователей русского языка "Русский язык: исторические судьбы и современность". Труды и материалы. Москва, МГУ, 2004: 445.
О морфолошкој адаптацији основног облика изма у српском језику [PDF]
Сборник научных трудов. К 75-летию со дня рождения проф. Пенки Филковой. Херон Прес ДОО, София, 2004: 125-136.

У ра­ду испитујемо раз­ли­чи­те мор­фо­ло­шке адап­тив­не стра­те­ги­је кроз ко­је про­ла­зе ру­си­зми (у мањој мери ан­гли­ци­зми) у срп­ском је­зи­ку. Ана­ли­зи­ра­мо про­це­се тран­смор­фе­ми­за­ци­је и тран­смор­фо­ло­ги­за­ци­је на мор­фо­ло­шком ни­воу. Два су основ­на ме­то­до­ло­шка по­ступ­ка ко­ји при­ме­њу­је­мо: ре­ин­тер­пре­та­ци­ја кон­так­то­ло­шких пој­мо­ва и ино­ви­ра­ње те­о­ри­је. Илу­стра­тив­ни ма­те­ри­јал ексцерпирамо из Кон­так­то­ло­шког реч­ни­ка адап­та­ци­је ру­си­за­ма (Ај­ду­ко­вић 2002) и Реч­ни­ка ан­гли­ци­за­ма у хр­ват­ском или срп­ском (Филиповић 1990).

Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама [садржај, 2004, PDF]
Ув­од у ­ле­кс­ичку кон­так­то­ло­ги­ју. Те­о­ри­ја адап­та­ци­је ру­си­за­ма, Фо­то Фу­ту­ра, Бе­о­град, 2004, 364 стр. (ISBN 86-83691-06-3)

Мо­но­гра­фи­ја је ре­зул­тат на­шег два­на­е­сто­го­ди­шњег ра­да на на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ком про­јек­ту „Словенски језици у контакту са руским језиком“. У овој сту­ди­ји про­у­ча­ва­ли смо адап­та­ци­ју мар­ки­ра­них лек­сич­ких ру­си­за­ма у по­је­ди­ним срп­ским, хр­ват­ским, ма­ке­дон­ским, бу­гар­ским, сло­ве­нач­ким, че­шким, пољ­ским и сло­вач­ким де­скрип­тив­ним реч­ни­ци­ма и на­уч­ним де­ли­ма, од­но­сно ин­те­ре­со­ва­ле су нас раз­ли­чи­те адап­тив­не стра­те­ги­је кроз ко­је про­ла­зе ру­си­зми с об­зи­ром на свој фо­нет­ски, мор­фо­ло­шки, твор­бе­ни са­став, лек­сич­ки са­др­жај, сти­ли­стич­ке и син­так­сич­ке мо­гућ­но­сти. Пред­мет ана­ли­зе су кон­так­то­ло­шки обе­ле­же­не фо­не­ме, мор­фе­ме и ре­чи, али и је­ди­ни­це под­ни­воа као што су гра­ма­тич­ки об­ли­ци, основ­ни об­ли­ци ре­чи и тво­р­бе­ни ти­по­ви. У ши­рем сми­слу пред­мет ово­га ис­тра­жи­ва­ња је ути­цај ру­ског је­зи­ка на ис­пи­ти­ва­не сло­вен­ске је­зи­ке. У књи­зи смо из­ло­жи­ли пе­ри­о­ди­за­ци­ју ру­ског лек­сич­ког ути­ца­ја на ис­пи­ти­ва­не сло­вен­ске је­зи­ке. У ис­тра­жи­ва­њу смо при­ме­ни­ли два основ­на ме­то­до­ло­шка по­ступ­ка: (1) ре­ин­тер­пре­та­ци­ју кон­так­то­ло­шких пој­мо­ва и (2) ино­ва­ци­ју те­о­ри­је. На кор­пу­су од 15.223 мо­де­ла и ру­си­за­ма у осам сло­вен­ских је­зи­ка ино­ви­ра­ли смо и ре­ин­тер­пре­ти­ра­ли Вајн­рајх-Ха­у­ген-Фи­ли­по­ви­ће­ву и на­шу те­о­ри­ју је­зи­ка у кон­так­ту из 1997. го­ди­не. Те­о­риј­ски део ис­тра­жи­ва­ња из пр­ве фа­зе до­пу­ни­ли смо но­вим лин­гви­стич­ким ни­во­и­ма и но­вим кон­так­то­ло­шким про­це­си­ма. У мо­но­гра­фи­ји де­фи­ни­ше­мо или ре­де­фи­ни­ше­мо основ­не кон­так­то­ло­шке пој­мо­ве из угла (1) те­о­ри­је тран­сфе­ра ко­ја је у на­у­ци пре­о­вла­ђу­ју­ћа те­о­ри­ја и (2) на­ше те­о­ри­је ак­ти­ва­ци­је и пре­сли­ка­ва­ња ко­јом по пр­ви пут увoди­мо ког­ни­тив­ни аспект у про­у­ча­ва­ње ру­си­за­ма. Зна­чај­ну ино­ва­ци­ју у на­шој кон­так­то­ло­шкој те­о­ри­ји пред­ста­вља по­јам кон­так­те­ма. Кон­так­те­ма је ак­ти­ви­ра­на и/или пре­сли­ка­на је­зич­ка је­ди­ни­ца или кла­са до­ми­нант­ног је­зи­ка да­ва­о­ца у је­зи­ку при­ма­о­цу на од­ре­ђе­ном је­зич­ком ни­воу.

Русизми у српскохрватским речницима. Принципи апдаптације. Речник [садржај, 1997, PDF]
Ру­си­зми у срп­ско­хр­ват­ским реч­ни­ци­ма. Прин­ци­пи адап­та­ци­је. Реч­ник, Фо­то Фу­ту­ра, Бе­о­град, 1997, 331 стр.

Пр­ви пут смо по­јам ру­си­зам де­фи­ни­са­ли у мо­но­гра­фи­ји о ру­си­зми­ма у срп­ско­хр­ват­ским реч­ни­ци­ма. По­ла­зну осно­ву у ис­тра­жи­ва­њу ру­си­за­ма у срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку (по­ред Е. Ха­у­ге­на, У. Вајн­рај­ха, М. Сур­дуч­ког, С. Сти­јо­ви­ћа, Ж. Финк и др.) пред­ста­вља­ју ра­до­ви Р. Фи­ли­по­ви­ћа. Ис­тра­жи­ва­ња Р. Фи­ли­по­ви­ћа по­сма­тра­ју про­це­се по­сред­ног је­зич­ког по­су­ђи­ва­ња на че­ти­ри ни­воа: на фо­но­ло­шком, мор­фо­ло­шком, се­ман­тич­ком и лек­сич­ком. У мо­но­гра­фи­ји про­це­се по­сред­ног је­зич­ког по­су­ђи­ва­ња по­сма­тра­мо са фо­но­ло­шког, твор­бе­ног, мор­фо­ло­шког, се­ман­тич­ког и лек­сич­ко-сти­ли­стич­ког аспек­та. У окви­ру тво­р­бе­не адап­та­ци­је ру­си­за­ма уво­ди­мо по­јам тран­сде­ри­ва­ци­ја ко­јим озна­ча­ва­мо оп­шти прин­цип по ко­јем се тво­р­бе­но адап­ти­ра мо­дел у ре­пли­ку. У окви­ру мор­фо­ло­шке адап­та­ци­је по­јам тран­смо­р­фе­ми­за­ци­ја ве­зу­је­мо за адап­та­ци­ју основ­ног мор­фо­ло­шког об­ли­ка, а нов по­јам тран­смор­фо­ло­ги­за­ци­ја за адап­та­ци­ју мор­фо­ло­шких ка­те­го­ри­ја мо­де­ла у ре­пли­ку. Нај­ве­ће из­ме­не у те­о­ри­ји је­зи­ка у кон­так­ту уво­ди­мо на пла­ну се­ман­тич­ке и лек­сич­ко-сти­ли­стич­ке адап­та­ци­је ру­си­за­ма. По­ред пој­ма тре­нас­се­ман­ти­за­ци­ја, ко­јим же­ли­мо да озна­чи­мо адап­та­ци­ју мо­де­ла у ре­пли­ку на се­ман­тич­кој рав­ни, уно­си­мо још де­сет се­ман­тич­ких про­ме­на у окви­ру де­ли­мич­не или ком­про­ми­сне тран­ссе­ман­ти­за­ци­је, док на лек­сич­ко-сти­ли­стич­ком пла­ну го­во­ри­мо о три ти­па ле­к­сич­­ко-сти­­ли­­с­ти­ч­ке ада­п­та­ци­­је­. На осн­ов­у грађе­ ексце­рпира­не ­из­ општих ре­чника ­и ­ре­чника с­траних ре­чи­ саст­ав­ил­и смо Р­еч­ник руси­за­ма у к­ом­е ­смо п­ом­оћ­у одређе­них­ знакова­ и­ формул­а ­пр­иказали ­фон­оло­шки, г­рафичк­и,­ т­ворбени, ­мо­рфол­ошки и с­еманти­чк­и раз­вој русиз­ама. На ­ор­то­графск­ом­ п­лану ­ув­оди­мо­ индекс е ­којим ­оз­на­ча­вамо ­фо­рми­ра­ње ор­то­графије н­а ­основу­ к­ом­бинације­ ор­тогра­фи­је мод­ел­а­ и тво­рбе­но­-морфолошких обеле­жј­а ­језик­а ­примаоц­а. ­Ин­де­кс­има Д0­, ­Д1, Д2 о­зн­ач­авам­о типове­ т­ра­нс­дерива­ци­је. Нови­ну ­у л­ексиког­рафском­ пр­ика­зивању­ пр­омена на­ се­мантич­ко­м ­пл­ану представљају двочлане и трочлане комбинације. Мо­но­гра­фи­ја је ори­ги­нал­но на­уч­­но­ де­ло ј­е­д­ин­­стве­­но у р­у­с­и­сти­ци.

Ог­л­еди из лингвистике и­ поетике
Ог­л­еди из лингвистике и­ поетике, Фото Футура, Београд,­ 2­004, 158 стр. (ISBN 86-83691-13-6)

У овој књи­зи са­ку­пље­ни су на­ши до са­да нео­бја­вље­ни ра­до­ви на­пи­са­ни у периоду од 1986. до 1991. го­ди­не. Струч­ној и на­уч­ној јав­но­сти смо их представили на ску­по­ви­ма, сла­ви­стич­ким ве­че­ри­ма или пре­да­ва­њи­ма. Гра­фо­фо­нет­ску ме­то­ду про­мо­ви­са­ли смо ши­рој јав­но­сти 1986. го­ди­не на сеп­тем­бар­ском На­уч­ном са­стан­ку сла­ви­ста у Ву­ко­ве да­не. У ди­ску­си­ји по­сле про­чи­та­них ре­фе­ра­та го­во­ри­ли смо о мо­гућ­но­сти утвр­ђи­ва­ња ни­воа екви­ва­лент­но­сти ру­ских пре­во­да и ори­ги­на­ла "Ха­са­на­ги­ни­це". Овај рад, на жа­лост, ни­смо у це­ли­ни са­чу­ва­ли. Ка­сни­је смо гра­фо­фо­нет­ску ме­то­ду на раз­ли­чи­тим при­ме­ри­ма пред­ста­ви­ли на ча­со­ви­ма те­о­ри­је пре­во­ђе­ња код др Ми­о­драга Си­би­но­вића, као и на ве­че­ри по­све­ће­ној ства­ра­ла­штву Сер­ге­ја Је­се­њи­на одр­жа­ној 20. де­цем­бра 1990. го­ди­не на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. О зву­ков­ној ор­га­ни­за­ци­ји Па­стер­на­ко­ве пе­сме "Де­фи­ни­ци­ја по­е­зи­је" го­во­ри­ли смо 20. апри­ла 1990. го­ди­не на јав­ном ча­су др Ми­ле Стој­нић по­све­ће­ном ства­ра­ла­штву Бо­ри­са Па­стер­на­ка. Ра­до­ви из твор­бе ре­чи и фра­зе­о­ло­ги­је на­ста­ли су под ру­ко­вод­ством др Ми­ла­не Ра­дић-Ду­го­њић и др Пре­дра­га Пи­пе­ра. Рад о лин­гви­стич­кој тер­ми­но­ло­ги­ји је део на­шег ши­рег ис­тра­жи­ва­ња. Члан­ци из ме­то­ди­ке наставе руског језика на­пи­са­ни су на осно­ву дво­го­ди­шњег ис­ку­ства у ра­ду сек­ци­је за ру­ски је­зик и књи­жев­ност Гим­на­зи­је "Ве­ра Бла­го­је­вић" у Шап­цу. Од­лом­ке из тих ра­до­ва про­чи­та­ли смо 1991. го­ди­не на ја­ну­ар­ском скупу слависта.

Шта је ново у српској и хрватској лингвистичкој контактологији у првој деценији ХХІ века [PDF]
Босанскохерцеговачки славистички конгрес І: Зборник радова (књига 1), Славистички комитет, Сарајево, Филозофски факултет у Сарајеву, 2012: 257-268.

У овом прегледном раду дајемо кратак приказ неких резултата контактолошких истраживања која су публикована у Србији и Хрватској у првој деценији ХХІ века. У ужем смислу нас интересују радови у којима се разматрају питања адаптације, док смо по страни оставили радове који су изразито историјско-културолошког, етимолошког и нормативистичког карактера. И поред тога што је у овом периоду и даље доминантан структуралистички приступ, синхронијска и дијахронијска анализа контактолошких јединица, као и њихова формална дескрипција, ми заступамо став да новину у српској и хрватској контактологији овога периода представљају (1) надограђен појмовно-терминолошки апарат, (2) употреба когнитивног приступа код објашњавања контактолошких процеса, (3) разноврсне класификације и примери добијени прикупљањем и анализом богате грађе, као и (4) објављени контактолошки речници адаптације.

Трансграфематизација у контактолошким речницима
Послато часопису "Славистика", Београд, 2013.

У овом раду за потребе израде „Контактолошког речника словенских језика“ анализирамо формални опис трансграфематизације контактолексема на материјалу већ постојећих контактолошких речника Р. Филиповића и Ј. Ајдуковића. Аутор закључује да се речници ова два аутора највише међусобно разликују у погледу описа делимичне и слободне трансграфематизације, те у употреби индекса д и [д] којим се означава отворени или скривени утицај језика посредника. Новину у овом раду представља иновирана типологија трансграфематизације која садржи и индексе за адаптацију великог и малог слова, као и употребу неких правописних знака.
Hosted by uCoz