| |||
|
Контактолексеме под руским утицајем у македонском и српском издању „Руске речи“ [PDF] XL научна конференција – лингвистика. Зборник со реферати. Скопје: Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура, 2014 (рад је предат у штампу) Анализом структуре новинског чланка електронског издања „Руске речи“ утврдили смо да се руски утицај манифестује у глобалној и локалној структури дискурса и да може бити јак, делимично јак и слаб. Такође смо утврдили да контактолексеме могу имати различите дискурсне контактолошке улоге. Најчешће се ради о пет улога, односно о улогама актуализатора, блокатора, идентификатора, конкретизатора и локализатора. Између контактолексема у новинском дискурсу контактолошка веза може бити кохезивна и кохерентна, док се ширење руског утицаја постиже различитим макростратегијама (генерализација, редукција, парадигматизација) и микростратегијама (конфлуенција, конфигурација, парентеза, модификација и фиксација). У раду предлажемо да се у контактолошки речник унесу ознаке за дискурсне контактолошке улоге контактолексема, као и ознаке за микростратегије и макростратегије ширења утицаја, одн. трансдискурсивизацију. РАДОВИ ИЗ ЛИНГВИСТИЧКЕ КОНТАКТОЛОГИЈЕ [PDF] Фото Футура, Београд, 2012, 230 стр. ISBN 978-86-83691-47-0 У овој књизи представљамо једанаест реферата са међународних научних конференција у Албанији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Мађарској, Македонији, Русији, Хрватској и Црној Гори. Они су написани у оквиру пројекта бр. 148012 „Кодови руске културе“ Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије. Девет радова објавили смо у рецензираним међународним научним зборницима и књигама (један је изашао у Јапану на енглеском језику), а два су прихваћена за штампу. Готово сви радови дају се у незнатној ауторској редакцији која укључује терминолошко уједначавање, постављање резимеа и кључних речи на првој страници. Рад о српском и македонском контактолошком речнику контактофразема обједињује реферате прочитане на две конференције и овде га публикујемо у проширеној верзији и са новим насловом. Због ограниченог обима ове књиге истраживања из других подручја лингвистичке контактологије наћи ће се у наредним књигама. Некоторые аспекты адаптации контактолексем под влиянием сербского языка в русском интернет-дискурсе [PDF] „Русистика: язык, культура, перевод“, Сборник докладов юбилейной международной научной конференции (София, 23-25 ноября 2011 г.). София: Изток-Запад, 2012: 33-42. Контактолексеме можемо проучавати у изолованој позицији, т.ј. у облику какве их срећемо у лексикографским делима. У том случају оне представљају резултат језичког контакта и подлежу дескрипцији према правилима теорије адаптације. С друге стране, ако контактолексеме не посматрамо изоловано, већ у контексту, онда можемо рећи да се ради о репликама са варијабилном инфлуенцијом. Контактолексеме могу да генеришу инфлуенцију или доминантни језички утицај у различитим маркираним контекстима јер контекст може да укључи или блокира одређени страни језички утицај, или да га појача, односно смањи. Под контекстом подразумевамо јединство контактолексеме, контекстуалних маркера и екстралингвистичког окружења. У речницима руског језика није регистровано око 65% свих контактолексема под српским утицајем које се срећу у нашем интернет корпусу. Њихова морфолошка парадигма у електронском дискурсу може бити потпуна (35,41%), делимична (52,08%) или непотпуна (12,50%). Контактолошки и контактни антоними [PDF] XXXVIІІ научна конференција – лингвистика. Зборник со реферати. Скопје: Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура, 2011: 253-270. Као прво, у овом раду показали смо да су контактолошки антоними важно лингвистичко средство задржавања доминантног страног језичког утицаја у лексичком систему језика примаоца и идентификације контактолексема. Као друго, уколико се жели проширити одређени страни утицај у функционално-стилистичке сврхе, онда се то може постићи диференцијацијом контактолошких од контактних антонима и већом употребом ових првих. Наш корпус је показао да су синонимски низови модела и реплике и контактолошки и контактни антонимски парови међусобно повезани полисемијом. Они образују контактолошки антонимско-синонимски блок и контактолошки синонимско-антонимски блок на основу заједничких и диференцијалних семантичких обележја модела и реплике. КАСБ и КСАБ обезбеђују услове за успостављање међујезичких, у нашем случају инословенских контаката, а самим тим и високу парадигматичност синонимског низа То значи да је могуће ширење једне појаве модела на реплику у случају да барем једна од лексема у антонимском пару има свој модел и да инфлуенцију формира на супстанцијалном, семантичком и асоцијативном нивоу. Транссемантизация русской контактолексемы "чевапчичи" в контактологическом словарe [PDF] Русский язык в современном мире: традиции и инновации в преподавании русского языка как иностранного и в переводе. Материалы II международной научной конференции, Москва: Изд. Высшая школа перевода МГУ. 2011: 18-24 с. Благоприятные взаимоотношения в сфере экономики, культуры и быта между гражданами России и Сербии (бывшей Югославии) способствовали активации в русском языке отдельных слов под влиянием сербского (сербскохорватского) языка: чевапчичи, ражничи, гибаница, каймак, сарма, сливовица, плескавица, вешалица и др. В данной статье на материале русскоязычного Интернета мы рассмотрим транссемантизацию контактолексемы чевапчичи. Другими словами, цель статьи – определить тип транссемантизации контактолексемы чевапчичи путем сопоставительного компонентного анализа и представить зону семантической адаптации в контактологическом словаре адаптации русских контактолексем под влиянием сербского языка. Контактолошки речник словенских језика. Том 1: Речник адаптације бугарских контактолексема под руским утицајем (А-В) [предговор у PDF] „О бугарском контактолошком речнику адаптације контактолексема под руским утицајем“. Българският език и литература в славянски и в неславянски контекст. Международна конференция. Сегед, Унгария, 28-29.5.2009 г. Ред. Farkas-Barathi, M. – Majoros, H., Szeged, JATE Press, 2011: 119-124 (ISBN 978-963-306-100-8). Проширена верзија рада је објављена као предговор у књизи Контактолошки речник словенских језика: речник адаптације бугарских контактолексема под руским утицајем. Том 1, А-В. Београд, Фото Футура, 2010, 5-12 (ISBN 978-86-83691-39-5). У први том КРСЈ унели смо 1716 контактолексемa под доминантним руским утицајем и 1666 модела. Међутим, иако је број бугарских контактолексема под руским утицајем далеко већи, ми смо морали ограничити обим речника. Структура КРСЈ је сложенија од стуктуре огледне свеске (2004). Као прво, у КРСЈ је заступљено неколико хиљада контактолексема и њихових модела више него у огледној свесци. Као друго, у КРСЈ литературу чини 136 извора, док у огледној свесци 25. Као треће, новину у КРСЈ представљају ознаке за трансакцентуацију, трансконцептуализацију именичких контактолексема и транссинтаксизацију рекције глагола. Као четврто, уз многе контактолексеме дајемо транссемантизацију из два или више извора. Као пето, КРСЈ пружа увид у историјску транссемантизацију јер смо користили речнике руског језика XI-XVII и XVIII века. Као шесто, уз многе контактолексеме наводимо контактолошке синониме из нашег корпуса. Са даљом изградњом корпуса повећаће се и број контактолошких синонима. Као седмо, у речнику са <1,2,3> означавамо контактолошке хомониме. Као осмо, КРСЈ бележи доње фреквенције контактолексема према НКРЈ и БНК. Због техничких ограничења базе БНК online максималан број потврда у оба језика могао је да буде 30. Уколико је у НКРЈ број потврда већи од 30, онда смо испред броја стављали знак +. Oзнаком х упозоравали смо на неразрешену хомонимију. Као девето, по потреби смо у петом делу речничког чланка давали изговор модела према ОС. И као десето, типологију адаптације у КРСЈ ускладили смо са најновијим иновацијама у нашој теорији. О межславянском контактологическом атласе [PDF] In: Русский язык как фактор стабильности государства и нравственного здоровья нации: труды и материалы второй Всероссийской научно-практической конференции. 30 сентября – 2 октября 2010 г. : в 2-х частях / РОПРЯЛ, ТюмГУ ; Союз журналистов Тюменской области ; под ред. О.В. Трофимовой. Тюмень: Мандр и Ка, 2010. Часть 1, стр. 4-10. In this paper we present a general structure of the Contactological Atlas of inter-Slavic language contacts (ISCA). ISCA deals with contacts at the borders of one language and related languages within the Slavic language subgroup. ISCA presents and describes the contactological units (contactemes) at different linguistic levels. Some changes that have occurred in the ISCA as a result of the processes of direct and indirect language contact between Slavic and non-Slavic languages. Finally, in this paper we offer a comparative analysis of some Bulgarian/Macedonian/Serbian/Croatian/Slovenian contact-lexemes under the dominant influence of Russian. О первых томах контактологического словаря славянских языков, посвященных влиянию русского языка [PDF] Труды и материалы, IV Международный конгресс русского языка «Русский язык: исторические судьбы и современность», Издательство Московского университета, Москва, 2010: 634 (тезисы); In: Контактолошки речник словенских језика: речник адаптације бугарских контактолексема под руским утицајем. Том 1, А-В. Београд, Фото Футура, 2010, 376-386. В настоящей статье автор анализирует структуру и содержание словарных статей „Контактологического словаря славянских языков“. Первый, второй, третий, четвертый и пятый тома будущего словаря посвящены адаптации болгарских контактолексем под влиянием русского языка, а шестой, седьмой, восьмой, девятый и десятый тома - адаптации македонских, сербских, хорватских и словенских контактолексем под влиянием русского языка. Контактолошки синоними под руским утицајем у ''Мaкедонском контактолошком речнику'' [PDF] XXXVI научна конференција – лингвистика. Зборник со реферати. Скопје: Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура, 2010: 43-56. Увидом у библиографију о македонском језику која је доступна на интернету, а чији су редактори З. Тополињска и М. Миркуловска [2], запазили смо да синонимија до недавно није била монографски обрађена. Бројност и тематска разуђеност радова нас наводе на закључак да се ради о недовољно проученој области у македонистици. Могли бисмо грубо да издвојимо три периода у којима се највише објављују радови о синонимији: први период је између 1982. и 1986. када се највише истражује граматичка и творбена (Р. Паноска), затим лексичка синонимија (О. Иванова; О. Јашар-Настева); други период долази између 1991. и 1998. са темама из синтаксичке (Л. Минова-Ѓуркова), творбене (М. Митков) и лексичке синонимије (Д. Пандев; Б. Петковска; Б. Марков), док трећи период почиње од 2002. године када се највише изучавају синтаксичка (Л. Минова-Ѓуркова), лексичка и стилистичка синонимија (С. Груевска-Маџоска). Пре осамдесетих година ХХ века истраживачи су се углавном бавили песничком синонимијом (А. Џукески; П. Јанкулоски). About the First Volume of a Contactological Dictionary of Slavic Languages [PDF] Acta Linguistica, Vol. 3, No. 3, Eurasia Academic Publishers, Sofia, 2009: 90-100; Репринт: Slavic Eurasia Papers. Россия и русские глазами инославянских народов: язык, литература, культура 1. No.3, Slavic Research Center, Hokkaido University, 2010, 167-182. In this paper, we will try to answer two questions that arose while I was working on the Bulgarian Contactological Dictionary of Adaptation of Contact-Lexemes under Russian Influence. The first refers to the problem of selecting materials for the dictionary. The other is purely of a conceptual and terminological nature and is related to the first: why do we use the terminological phrase “contact-lexeme under dominant Russian influence” instead of the traditional term “Russianism”? And why do we use the term “contact-lexeme” instead of “loanword”? The content and structure of the dictionary will be presented in the third part of the paper. Контактофраземе у македонском језику и њихова лексикографска обрада [PDF] XXXV научна конференција – лингвистика. Зборник со реферати. Скопје: Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура (29.8. – 31.8.2008, Охрид), 2010: 15-23; рад је објављен и у зборнику Компаративистика, који је приређен у част академика Националне академије наука Републике Казахстан Р. Нургали, Астана, 2010: 69-81. Проучавање језичких контаката и страних језичких утицаја главни је предмет лингвистичке контактологије. Њу примарно интересују екстралингвистички аспекти језичког утицаја, односно понашање доминантног језика у контакту, језика посредника, језика трансмитера, језика даваоца, као и адаптивне стратегије језика примаоца које омогућавају задржавање језичког утицаја, његово ширење или ограничавање [2]. Наша фразеоконтактолошка истраживања ослањају се на контактолошку теорију изложену у књигама „Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник“ (Ајдуковић, 1997), „Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама“ (Ајдуковић, 2004а), „Контактолошки речник адаптације русизама у осам словенских језика“ (Ајдуковић, 2004б), као и у књигама о англицизмима Рудолфа Филиповића, једног од најзначајнијих представника загребачке контактолошке школе ХХ века (Filipović 1986, 1990). О контактолошком речнику контактофразема [PDF] Часопис "Ријеч", 15/2, Хрватско филолошко друштво, Ријека, 2009: 19-28. У овом раду наставили смо расправу о концепцији контактолошког речника контактофразема коју смо започели у неким нашим претходним истраживањима (София 2006, Москва 2007, Podgorica 2007, Budapest 2007). Овога пута сконцентрисали смо се на следећа питања: 1) да ли контактолошки речник контактофразема треба да буде активног или пасивног типа; 2) да ли контактолошки речник треба да региструје статичке или динамичке контактолошке вредности контактофразема и с тим у вези указаћемо на предност компјутеризоване обраде контактолошких података; 3) и, најзад, на који начин се подаци из контактолошког речника контактофразема могу даље контактолошки моделирати и имају ли они некакав стратешки значај. О понятии "трансконцептуализация" [PDF] Cognitive Modeling in Linguistics – 2008, Proceedings of the X-th International Conference, Bechichi, Montenegro, September 06 – 13, 2008, Vol. 1, Kazan State University Press, 2008: 21-30. По данным Интернета, свидетельств словоупотреблений термина „трансконцептуализация“ (серб. „трансконцептуализација“ / „transkonceptualizacija“) в русском и сербском языках не зафиксировано [2]. В англоязычной среде слово „transconceptualization” используется относительно редко: например, в названии статьи “A Transconceptualization of Concepts in Sociology of Knowledge and Sociology of Science” (G. Zollschan and R. Brym 1976) или в книге по теологии „Introductory Theology“ (Zoltan Alszeghy, Maurizio Flick 1982). В этой книге интересен следующий отрывок: „This happens through continual "transconceptualization": the expressive, creative, and affirmative contents are conceived and uttered in the framework of the conceptual structure and image of the world as it is today“. В приведенных примерах под понятием „transconceptualization" понимается процесс рецепции и рефлексии понятий, представлений. Заметно, что в Британском национальном корпусе это слово отсутствует [3]. Структура и основное содержание монографии ‘Введение во фразеологическую контактологию. Теория адаптации контактофразем под влиянием русского языка’ [PDF] Studia Russica ХХІІІ, Budapest, 2009: 147-155. Монография „Введение во фразеологическую контактологию. Теория адаптации контактофразем под влиянием русского языка“ состоит из введения, двенадцати глав, заключения, в котором кратко подводятся итоги исследования, затем библиографии по фразеоконтактологии и списка источников. Предисловие к контактологическому словарю адаптации русизмов в восьми славянских языках [PDF] Контактологический словарь адаптации русизмов в восьми славянских языках, Фото Футура, Белград, 2004: 22-25 (772); Состав и структура контактологического словаря адаптации русизмов в восьми славянских языках, 2004: 26-33. О контактолошком приступу у проучавању русизама [PDF] Лингвистичке анализе, Зборник у част 25 година Института за стране језике Универзитета Црне Горе, Подгорица, 2004: 277-290. У раду говоримо о пројекту "Словенски језици у контакту са руским језиком", дајемо статистику корпуса, излажемо теорију активације и пресликавања, дефинишемо појам контактема, указујемо на новине у теорији адаптације, бавимо се контаткном лексикографијом, појмовима русизам, изам и језик посредним, одговарамо на питања да ли су рисизми домаћа или страна реч и каква је њихова судбина у језику. Контактема - основна јединица лингвистичке контактологије [PDF] Славистика, VIІ, Београд, 2003, 74-84. У раду дефинишемо појам "контактема" са становишта теорије активације и пресликавања и дајемо њену типологију. Контактема је активирани и/или пресликани елемент језика даваоца у језику примаоцу на одређеном језичком нивоу. О понятии "язык-посредник" на материале словарей сербского, болгарского и македонского языков [PDF] Проблеми на социолингвистиката, бр. 7, Международно социолингвистическо дружество, София, 2002: 178-181. В контактологической литературе одним из наиболее сложных вопросов, вызывающих разногласия, является вопрос о понятии язык-посредник. В данной статье представляется к оценке предварительное определение понятия язык-посредник, которое разрабатывается нами в рамках теории адаптации русизмов в славянских языках. Язык-посредник - это (1) язык-источник, выступающий в непосредственных межъязыковых контактах в качестве языка-медиатора интернациональной и конвергентной (старославянской, церковнославянской) лексики. В случае опосредованного заимствования - (2) это язык-трансмиттер между экстралингвистически доминирующим языком-первоисточником либо языком-медиатором и языком-адресатом. О контактологическом определении понятия "русизм": на материале словарей сербского, македонского и болгарского языков [PDF] Съпоставително езикознание, XXV, 2000, 1: 140-146, София. Под појмом "русизам" у ширем смислу подразумевамо основну и изведену реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом или је та веза ослабила да готово не постоји, као и ону реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила или пак преузету из или преко руског посредством других језика при чему може бити руског или неруског порекла, а коју говорни представници језика примаоца могу доживљавати или као домаћу или као страну. Под појмом "русизам" у ужем смислу подразумевамо основну или изведену реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом, као и ону реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила или пак преузету из или преко руског посредством других језика при чему може бити руског или неруског порекла. О некоторых понятиях лексической контактологии [тезисы, PDF] II Международный конгресс исследователей русского языка "Русский язык: исторические судьбы и современность". Труды и материалы. Москва, МГУ, 2004: 445. О морфолошкој адаптацији основног облика изма у српском језику [PDF] Сборник научных трудов. К 75-летию со дня рождения проф. Пенки Филковой. Херон Прес ДОО, София, 2004: 125-136. У раду испитујемо различите морфолошке адаптивне стратегије кроз које пролазе русизми (у мањој мери англицизми) у српском језику. Анализирамо процесе трансморфемизације и трансморфологизације на морфолошком нивоу. Два су основна методолошка поступка који примењујемо: реинтерпретација контактолошких појмова и иновирање теорије. Илустративни материјал ексцерпирамо из Контактолошког речника адаптације русизама (Ајдуковић 2002) и Речника англицизама у хрватском или српском (Филиповић 1990). Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама [садржај, 2004, PDF] Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама, Фото Футура, Београд, 2004, 364 стр. (ISBN 86-83691-06-3) Монографија је резултат нашег дванаестогодишњег рада на научно-истраживачком пројекту „Словенски језици у контакту са руским језиком“. У овој студији проучавали смо адаптацију маркираних лексичких русизама у појединим српским, хрватским, македонским, бугарским, словеначким, чешким, пољским и словачким дескриптивним речницима и научним делима, односно интересовале су нас различите адаптивне стратегије кроз које пролазе русизми с обзиром на свој фонетски, морфолошки, творбени састав, лексички садржај, стилистичке и синтаксичке могућности. Предмет анализе су контактолошки обележене фонеме, морфеме и речи, али и јединице поднивоа као што су граматички облици, основни облици речи и творбени типови. У ширем смислу предмет овога истраживања је утицај руског језика на испитиване словенске језике. У књизи смо изложили периодизацију руског лексичког утицаја на испитиване словенске језике. У истраживању смо применили два основна методолошка поступка: (1) реинтерпретацију контактолошких појмова и (2) иновацију теорије. На корпусу од 15.223 модела и русизама у осам словенских језика иновирали смо и реинтерпретирали Вајнрајх-Хауген-Филиповићеву и нашу теорију језика у контакту из 1997. године. Теоријски део истраживања из прве фазе допунили смо новим лингвистичким нивоима и новим контактолошким процесима. У монографији дефинишемо или редефинишемо основне контактолошке појмове из угла (1) теорије трансфера која је у науци преовлађујућа теорија и (2) наше теорије активације и пресликавања којом по први пут увoдимо когнитивни аспект у проучавање русизама. Значајну иновацију у нашој контактолошкој теорији представља појам контактема. Контактема је активирана и/или пресликана језичка јединица или класа доминантног језика даваоца у језику примаоцу на одређеном језичком нивоу. Русизми у српскохрватским речницима. Принципи апдаптације. Речник [садржај, 1997, PDF] Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник, Фото Футура, Београд, 1997, 331 стр. Први пут смо појам русизам дефинисали у монографији о русизмима у српскохрватским речницима. Полазну основу у истраживању русизама у српскохрватском језику (поред Е. Хаугена, У. Вајнрајха, М. Сурдучког, С. Стијовића, Ж. Финк и др.) представљају радови Р. Филиповића. Истраживања Р. Филиповића посматрају процесе посредног језичког посуђивања на четири нивоа: на фонолошком, морфолошком, семантичком и лексичком. У монографији процесе посредног језичког посуђивања посматрамо са фонолошког, творбеног, морфолошког, семантичког и лексичко-стилистичког аспекта. У оквиру творбене адаптације русизама уводимо појам трансдеривација којим означавамо општи принцип по којем се творбено адаптира модел у реплику. У оквиру морфолошке адаптације појам трансморфемизација везујемо за адаптацију основног морфолошког облика, а нов појам трансморфологизација за адаптацију морфолошких категорија модела у реплику. Највеће измене у теорији језика у контакту уводимо на плану семантичке и лексичко-стилистичке адаптације русизама. Поред појма тренассемантизација, којим желимо да означимо адаптацију модела у реплику на семантичкој равни, уносимо још десет семантичких промена у оквиру делимичне или компромисне транссемантизације, док на лексичко-стилистичком плану говоримо о три типа лексичко-стилистичке адаптације. На основу грађе ексцерпиране из општих речника и речника страних речи саставили смо Речник русизама у коме смо помоћу одређених знакова и формула приказали фонолошки, графички, творбени, морфолошки и семантички развој русизама. На ортографском плану уводимо индекс е којим означавамо формирање ортографије на основу комбинације ортографије модела и творбено-морфолошких обележја језика примаоца. Индексима Д0, Д1, Д2 означавамо типове трансдеривације. Новину у лексикографском приказивању промена на семантичком плану представљају двочлане и трочлане комбинације. Монографија је оригинално научно дело јединствено у русистици. Огледи из лингвистике и поетике Огледи из лингвистике и поетике, Фото Футура, Београд, 2004, 158 стр. (ISBN 86-83691-13-6) У овој књизи сакупљени су наши до сада необјављени радови написани у периоду од 1986. до 1991. године. Стручној и научној јавности смо их представили на скуповима, славистичким вечерима или предавањима. Графофонетску методу промовисали смо широј јавности 1986. године на септембарском Научном састанку слависта у Вукове дане. У дискусији после прочитаних реферата говорили смо о могућности утврђивања нивоа еквивалентности руских превода и оригинала "Хасанагинице". Овај рад, на жалост, нисмо у целини сачували. Касније смо графофонетску методу на различитим примерима представили на часовима теорије превођења код др Миодрага Сибиновића, као и на вечери посвећеној стваралаштву Сергеја Јесењина одржаној 20. децембра 1990. године на Филолошком факултету у Београду. О звуковној организацији Пастернакове песме "Дефиниција поезије" говорили смо 20. априла 1990. године на јавном часу др Миле Стојнић посвећеном стваралаштву Бориса Пастернака. Радови из творбе речи и фразеологије настали су под руководством др Милане Радић-Дугоњић и др Предрага Пипера. Рад о лингвистичкој терминологији је део нашег ширег истраживања. Чланци из методике наставе руског језика написани су на основу двогодишњег искуства у раду секције за руски језик и књижевност Гимназије "Вера Благојевић" у Шапцу. Одломке из тих радова прочитали смо 1991. године на јануарском скупу слависта. Шта је ново у српској и хрватској лингвистичкој контактологији у првој деценији ХХІ века [PDF] Босанскохерцеговачки славистички конгрес І: Зборник радова (књига 1), Славистички комитет, Сарајево, Филозофски факултет у Сарајеву, 2012: 257-268. У овом прегледном раду дајемо кратак приказ неких резултата контактолошких истраживања која су публикована у Србији и Хрватској у првој деценији ХХІ века. У ужем смислу нас интересују радови у којима се разматрају питања адаптације, док смо по страни оставили радове који су изразито историјско-културолошког, етимолошког и нормативистичког карактера. И поред тога што је у овом периоду и даље доминантан структуралистички приступ, синхронијска и дијахронијска анализа контактолошких јединица, као и њихова формална дескрипција, ми заступамо став да новину у српској и хрватској контактологији овога периода представљају (1) надограђен појмовно-терминолошки апарат, (2) употреба когнитивног приступа код објашњавања контактолошких процеса, (3) разноврсне класификације и примери добијени прикупљањем и анализом богате грађе, као и (4) објављени контактолошки речници адаптације. Трансграфематизација у контактолошким речницима Послато часопису "Славистика", Београд, 2013. У овом раду за потребе израде „Контактолошког речника словенских језика“ анализирамо формални опис трансграфематизације контактолексема на материјалу већ постојећих контактолошких речника Р. Филиповића и Ј. Ајдуковића. Аутор закључује да се речници ова два аутора највише међусобно разликују у погледу описа делимичне и слободне трансграфематизације, те у употреби индекса д и [д] којим се означава отворени или скривени утицај језика посредника. Новину у овом раду представља иновирана типологија трансграфематизације која садржи и индексе за адаптацију великог и малог слова, као и употребу неких правописних знака. |
